Градишка се према писаним документима, први пут помиње прије нешто више од 700 година и то под називом Градишки Брод. Међутим, живот на просторима садашњег града, у ближој и широј околини, датира још од праисторијског доба.

       У доба Римљана на мјесту садашњег града налазило се насеље Municipium Servicium, које је било важна раскрсница путева према истоку и југу Балкана, односно пристаниште за ријечну римску флоту што довољно говори о стратешком значају насеља у то вријеме.
    Око 1330. године Градишка се помиње као слободна варош. У средњем вијеку Градишка је имала велики значај као мјесто пролаза преко ријеке Саве. Ово мјесто је 1537. године пало под власт Турака који су се на овим просторима задржали све до анексије Босне и Херцеговине од Аустроугарске 1878. године.

       У овим крајевима српски народ се никада није мирио са силом и неправдом. Подизао је буне против Турака и других освајача. Успјешно се супротстављао непријатељима и из свих ратова излазио као побједник.

    Крај Другог свјетског рата народ овог краја дочекао је на згариштима и пустим огњиштима. На ратиштима и логорима смрти у Јасеновцу, Старој Градишци, Јастребарском и другим мучилиштима животе је изгубило око 13.000 Срба, а међу њима око 4.500 дјеце старости до 15 година.
    У посљедњем отаџбинском рату, српски народ у овим крајевима је одбранио своје просторе и сачувао материјална добра. Бранећи свој народ, националне интересе и идентитет, у темеље Републике Српске животе је уградило 300 бораца са подручја општине.